Irreverent Impiety

Repozitorij stvari o kojima ne žele da razmišljate.

Ispovijest monaha

leave a comment »

Do sada se naveliko pričalo o pedofilskim skandalima RKC. Da njihova braća po koječemu (npr. ratničkom huškanju u prošlim ratovima) ne bi bila zakinuta, pobrinuo se Bojan Jovanović, bivši đakon Srpske pravoslavne crkve. U interviewu za Radio Sarajevo povodom izdavanja knjige u kojoj detaljno opisuje te događaje, on teško optužuje vladiku zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavendu. Navodimo dijelove:

„O svemu sam obavestio državne i crkvene organe i svi ćute, da li zbog srama ili zbog straha da se takva sramota dešava nama i našoj Crkvi. Ja ću ovu knjigu nuditi svima koji hoće lepši i pravedniji svet bez monstruma kao što je vladika Vasilije Kačavenda. Spreman sam na sve, pa čak i umreti za istinu koje se plaše mnogi. Bog mi je svedok i u njega se uzdam“, kazao je Jovanović, koji je najvjerovatnije prvi službenik Crkve koji je javno, pod imenom i prezimenom, progovorio o stvarima o kojima se godinama špekulira.

Priča počinje ovako:

U patrijaršiji sam Pabla doživeo kao Apolona duhovne lepote. Da mi je tada neko rekao nešto protiv njega, bio bih spreman za ga branim ako treba i fizičkom silom. Mudro je napravio masku, da se ne vide mutne oči njegove i u rukama krst ali upleten zmijom.

Kada sam stigao u Bijeljinu, odakle sam trebao istog dana da odem u manastir Kaonu kod Šapca, po pogledima ljudi koji su me dočekali, video sam da nešto nije uredu. Nisam ni slutio zašto me tako gledaju i šta me već istog dana čeka.

[…]

Taj dan kada sam stigao, posle ručka me pozvao u svoje odaje da se bolje upoznamo. Pričao mi je o svom teškom životu sa ukućanima, da je nesrećan; ali da se njegov život promenio mojim dolaskom, da me iskreno voli, da ćemo nas dvojica živeti kao braća i da ćemo sve deliti, da ću biti najsrećniji… Onda je počeo da me ljubi po vratu, da me vata po intimnim delovima i u ropcu me molio da se skinem da vidi kako sam građen, da zna kakav krst da mi kupi. Taj pakao je prekinuo nečiji dolazak i u šoku sam otišao u svoju sobu. Šta dalje? Sada mi je bilo jasno zašto su me neprijateljski dočekali u dvoru, zato što su mislili da sam iz istog društva, a pretpostavljam da ni njima ova iskustva nisu bila strana.

Pablo? Koji sad Pablo? Zar se ne optužuje nekog Vasilija Kačavendu? Zašto ga ovaj zove Pablo?

Zato što je pod tim imenom bio zaveden kao saradnik UDB-e. Priča se da su oni imali jedan njegov snimak kojim su ga ucenjivali da radi za njih. I to će sada izaći na videlo.

Nema neke razlike između pravoslavnih i katoličkih zataškavanja:

Napadi su bili svakodnevni, kao i pritisci. Pričali su mi da je bolje da nikom ne pričam kakav vladika vodi život; ako se baš i ne slažem, bolje da ćutim zbog porodice… Pričali su da tu dolaze mnogo moćni ljudi… Postao sam zatočenik u odajama na kojeg su svi motrili i uvek sam išao u nečijoj pratnji. Onda sam dobio lažna dokumenta, ličnu kartu u Bosni i Hercegovini, i bio sam prijavljen u Brčkom kod sveštenika koji je optužen za pedofiliju [Slavko Maksimović, op. a.]. Čak mi je i pasoš bio u izradi.

Jedan sveštenik mi je rekao „Čuvaj glavu svoju i svoje porodice. Radi sve normalno i čekaj trenutak da se izvučeš iz jazbine“. Iako sam izgubio entuzijazam, u međuvremenu sam postao đakon [najniži hijerarhijski čin u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, op. a.] i veroučitelj. Sada vam pričam na preskok, ali je u knjizi sve lepo opisano.

[…]

Igumani su podvodili bogoslove, dovođeni su mladići kojima je kao meni nuđeno sve. Organizovano je prebijanje onih koji su pričali da je vladika pedofil i homoseksualac, dolazili su razni biznismeni. Pravljene su terevenke i pijanke u toku posta.

Jedan je mladić, navodno, izgubio i život:

Nažalost, jedan bogoslov je smrtno stradao samo zato što nije hteo da spava sa Kačavendom.

Govorim o dosad nerazjašnjenom slučaju smrti bogoslova Milića Blažanovića.

[…]

Klasično ubistvo. Dečko je posle neuspelog silovanja poslat u kažnjenički manastir Papraću [kod Šekovića, Bosna i Hercegovina, op. a.]. Lepše uslove za život imali su ljudi u logoru, nego oni tamo. Jeli su iz zamrzivača u kom sam našao pacova koji je bio težak preko kilogram. Brašno su jeli iz sobe gdje je bilo hiljade pacova, a u sobi pored je bila smeštena monahinja. To je bilo neizdrživo. Pošto je počeo da priča po selu o svom iskustvu sa Kačavendom, morao je biti sklonjen.

[…]

Po zvaničnoj verziji Milić se razneo bombom, ali to sigurno nije istina. On je bio dete, bombu nije imao i nije bio samoubica. Kada sam saznao tu strašnu vest, otišao sam do Kačavende i pitao šta ima novo, a on mi kaže da nema ništa. Pitam ga ponovo šta ima novo, a on kaže ništa. A Milić, pitam. A, to, kaže Kačavenda… Ma, mi o tome nećemo ni da pričamo, on je bio bolestan to je njegova stvar mi sa tim nemamo ništa.

Nije mi dao da idem u manastir. Tek sam otišao kada su njegovi ljudi sve počistili, okrečili i pokušali sve da zataškaju. Ali nisu uspeli. Deo njegovog tela smo jedan stari sveštenik koji je živeo u manastiru i ja spakovali u mali sanduk i sahranili u manastirskoj porti, u toku noći da nas ne otkriju. Iskopali smo busen i spustili njegove mosti na mestu gde pada prvi jutarnji zrak, kada izgreva Sunce. Tajno smo noću odslužili 40 zaupokojenih liturgija, pošto se zvanično to ne sme raditi jer je proglašen za samoubicu.

Žrtve se bira vrlo pažljivo i promišljeno:

Biraju se deca bez roditelja, iz siromašnih sredina, iz sredina gde bi bilo sramota pričati da vas je neko seksualno zlostavljao. Od mene je tražio da vidim koja su deca bez roditelja, da im dam malo para, pa da ih dovedem u dvor da on izabere. Ali samo decu do 11 godina, jer starija verovatno već imaju seksualne odnose, pa su prljava. Tada sam hteo i da ga ubijem, samo mu je Bog bio u pomoći.

Nudio mi je pare da mu dovodim decu. Sećam se jednog bogoslova kojeg je doveo iguman manastira Dajbabe [kod Podgorice, Crna Gora, op. a.].Ujutro me greškom zove da mu otvorim vladikinu sobu da uzme stvari. Ja ga pitam „Šta će tvoje stvari u vladikinoj sobi?“, a on meni kaže „Kao, ti ne znaš“. Pedofilija se organizuje uz puno para, uz niz za njih povoljnih okolnosti, kao što su siromaštvo, ratom pogođena područja i ljudi koji se za to nagrađuju.

Srećom pa je riječ o sekularnoj državi u kojoj su Crkva i Država potpuno odvojene, pa su državne institucije pohrlile u pomoć:

Radiosarajevo.ba: Znaju li vlasti za ovo, jeste li prijavljivali sve ovo policiji?

Jovanović: Naravno da znaju, kao ovde u Srbiji, tako i preko Drine… Ja sam obavestio policiju, Bezbednosno informativnu agenciju [BIA, op. a.], UBPOK [Uprava za borbu protiv organiziranog kriminala, op. a.] i sve druge institucije nadležne za to. Svi su bili srećni što je o tome neko progovorio. BIA je čak, kako mi je rekao njihov operativac sa kojim sam sarađivao, odobrila i sredstva za istragu, ali sam bio upozoren da isto tako neko može da stopira istragu, što se i desilo.

Imam datumski zabilježene sve kontakte i imena ljudi iz BIA-e i policije.

[…]

Onda mi je čovek iz BIA-e rekao najbolje da se obratim ljudima iz vlasti, jer će tek onda dobiti zeleno svetlo. Ja sam se obratio kabinetu predsednika gospodina Borisa Tadića. Njegov savetnik mi je rekao da je njima imperativ da se sredi stanje u Crkvi, da se država neće mešati u crkveno učenje ali da su neke stvari nedopustive. Otpočeli smo saradnju koja je ustvari bila prikupljanje podataka bez konkretne akcije. Rekli su mi: Gospodine Jovanoviću, Vas će na kraju Kačavenda ubiti.“

Ovo su samo highlightovi; preporučam pročitati cijeli interview.

Je li priča istinita? Ne znam. Poprilično očekivano, prozvani vladika tvrdi da nije:

„Službovao je kod mene, ali je otišao. Nemam pojma o čemu priča. To je sve što mogu da vam kažem“, kazao je za Kurir vladika Vasilije Kačavenda, upitan šta misli o optužbama koje je na njegov račun jučer u ispovijesti za Radiosarajevo.ba iznio bivši đakon i monah Bojan Jovanović.

Ponešto je dosta čudnovato. Npr. kako neki tamo “balavac” zna da je crkveni vođa surađivao s UDBom? I kako su našli dio tijela (samo)ubojice? To je malo velika stvar da promakne nekome tko organizirano  “sve počisti […] i zataškava”.

No, da priča nevjerojatno liči onima koje već godinama slušamo o katoličkim nedodirljivcima — liči. Osobno, smatram da je pedofilska pošast u Crkvi stara koliko i njeno slizavanje s Državom (ne mislim pritom na neku konkretnu državu). Jednostavno, nedodirljivost uvijek iz ljudi izvlači najgore.

Za kraj, kriv ili ne, postoji poprilično teška sumnja. No, to nadležnog svjetovnog vođu, predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, nije spriječilo da se s vladikom sastane i  “upozna [ga] o aktuelnoj situaciji u RS-u, koja se odnosi na ekonomska i politička pitanja važna i za Srpsku pravoslavnu crkvu”. Da, u entitetu države u kojoj su Crkva i Država odvojene, sam predsjednik podnosi izvještaj religijskom autoritetu. Baš kao u Hrvatskoj, samo malo javnije, usudio bih se dodati.

No, jasno je na čiju se stranu vlast otvoreno svrstava i prije nego li istraga provjeri optužbe. Sumnja li itko kakva će to istraga biti, ako do nje uopće i dođe?

Križ, krst,… razlike li drastične… ruku pod ruku, protiv “svojih” naroda.

Written by Charon l'Cypher

23. 6. 2011. at 0:05

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: